KONTRAEVOLUCIJA
Neznanja na polju biološkom svestan,
bez daljnjih ciljeva, htenja,
šetam po vrtu zoološkom
vonjivom na ropstva, zatočenja.
Zidovi od tvrdoga stenja
i guste, čvrste čelične šipke
sputali, bez njihovog mnenja,
ponosne lave, tigrove gipke.
Suroga orla pletena žica
obeskrilatila te sad nije
ni nešto drugo ni više ptica-
sućanjstvo čemerno bit mu bije.
Naivno, bez naučne podloge,
medvede, majmune gledah dugo,
naročito kad na dve noge
stoje i čine koješta drugo.
Kreštave majmunske dijaloge
u skoro istom intenzitetu
mimo sluha i uha, mimo sloge,
znam i u mom dvonožnom svetu.
A oni mi nameću pitanja;
da li je, i kad nakon Darvina
počeo obrnut smer kretanja
i naših naslednih osobina.
Vidim u mom dvonožnom svetu
i bez mikroskopa i Darvina
u zahuktalom napretka letu
sve više mana, manje vrlina.
Vidim i to me najviše čudi,
(ne znam koliko već traje dugo),
iz dana u dan manje smo ljudi
a ne znam šta ćemo postat drugo.
Ne začuđuju me razbijači-
obesčovečena omedveđenja
ni nasilnici, halabukači
neumno-mišićnog određenja.
Oni me drugi veoma brinu
što umnost zatvore u doktrine,
svojataju pravo na istinu-
a zamračuju i pomrčine.
Počni sa bilo kojim krugom;
sve više ljudi, često zbog zvanja
ostale drži drvenim plugom
a sebe umnim do usijanja!
Zarobljenici dogmi bez njuha,
sužanjske misli – slobodnog mesa,
mimo uma i sloge, mimo sluha
krešte i vrište, zemlja se stresa.
I u vrtu etnološkom istom
i pobornici istoga mnijenja
vrište vođeni zavišću čistom
na one istih ciljeva, htenja.
Valjda kao medved što se znoji
nadomak jačih kandži i zubi
i um se jačega uma boji:
Um li oružje – umnost se gubi.
Da li mi neko sad može reći
(ako um je nad instinktom ptice)
ko je onda zatočenik veći,
zatočenik dogme ili žice?
Da li će nekog dalekog sutra
kad dovrši se unazađenje
umnima stići nalog: “Unutra!”
a neumnima oslobođenje.
Sit šetnje vrtom i umovanja
sanjam u toplom kavezu mome:
Neka božanska rika odzvanja
u nekom svetu mi čudnome.
I nagnutog iznad nekih spisa
kroz blagoga Ozirisa zrake
vidim rogatog boga Apisa
i čudne hijeroglifske znake.
Jovan S. Lazarević