Pričaće ljudi
da sam te nekad ludo voleo….
Da sam te iskreno ljubio…
Pričaće
da sam patio, bez tebe lutao…
Da sam se u našoj ljubavi izgubio.
Pričaće ljudi o nama,
reći će, bili smo najlepši par…
U očima nam je plamen ljubavio goreo.
Pričaće mnogi
da sam po pločniku tvoje ime pisao…
Da sam te jedva preboleo.
Pričaće ptice,
pričaće ulice, parkovi i klupe,
da je u našim stopama ljubav hodala…
Pričaće oni zavidni i zlobni
da si me previše jeftino prodala.
Pričaće psi lutalice
dok leže na hldanom betonu,
tražeći skrovište od zime…
Pričaće da sad,
tek s’ vremena na vreme,
onako slučajno spomeneš mi ime.
Pričaće zidovi moje male sobe,
da sam noćima zbog tebe plakao…
O tome će pričati i postelja prazna.
Pričaće nebo, pričaće zvezde,
da si mi bila poklon i kazna.
I tad, dok svi budu pričali o nama,
ti ćeš kao i obično nemo ćutati…
Dok me jedni budu hvalili,
a drugi žalili,
ja ću bez cilja i dalje lutati…
Prčaće snovi, planovi i želje,
da si mi bila jedna jedina…
Pričaće zvuci stare gitare,
da si bila centar mog malog svemira.
Pričaće, tad već, konobari stari,
da sam samo sa tobom srećan bio…
Pričaće zadimljene birtije i kafane,
da sam zbog tebe danima pio…
Pričaće…
Jer velike ljubavi u pričama žive…
A baš takva je bila i naša…
Mnogi će reći da sam bio budala,
da sam uzalud sigurnim koracima ka tebi gazio…
Mnogi će reći da sam bio lud,
što sam u danima dugim samo tebe tražio.
I tad, dok i dalje budu pričali o nama,
ti ćeš kao i obično o nama nemo ćutati…
Dok me jedni budu hvalili,
a drugi žalili,
ja ću bez cilja i dalje lutati…
About The Author
