I nebo iznad Skugrića plakalo je juče za trogodišnjom Dankom, koju je pre tri dana ubio otac Goran Mišanović, a koja je sahranjena juče. Onda se, u podne, pojavilo sunce da obasja put malom anđelu. Kada je nepregledna povorka krenula prema seoskom groblju, sa malim belim kovčegom u kom je lažala Danka, jauci majke Sanje parali su posavsku ravnicu.
Svaki njen jecaj je izazivao je suze kod oko hiljadu građana koji su došli na poslednji ispraćaj male Danke.
Sveštenik Vojo Stefanović je očitao samo molitvu u kući.
– Po zakonima naše crkve nije dozvoljeno činiti opelo nekrštenom – snebivajući se objasnio je seoski sveštenik koji je ipak išao na čelu tužne povorke.
Umesto opela, novinar Slađan Jeremić se oprostio od male Danke u ime porodice.
– Draga devojčice, putuj u večnost onako kao si živela, detinje nevino, čisto i bezgrešno. Mama, ujak, deda, bake, tetka, svi će da te čuvaju u najdražem sećanju – rekao je Jeremić opraštajući se od devojčice.
Na čelu povorke sa krstom je bio Dušan Mišić, čovek koji je trebalo ovih dana da bude kum na krštenju maloj Danki.
– Ovo je strahota, ovo je nemoguće, kao da smo svi izludeli ili smo u nekom ružnom snu – kaže Mišić, stežući krst uz sebe dok mu se suze kotrljaju niz lice.
Na groblju majku Sanju ne mogu da odvoje od kovčega.
– Pustite me, hoću da idem sa njom, hoću da legnem kraj nje, bako Slavo šaljem ti našeg anđela da ga čuvaš – kroz jecaj je izgovorila Sanja i pala u nesvest.
izvor: novosti.rs
About The Author
