Ko život ovaj ne voli i mrzi narod svoj,
teško će moći opstati na kugli zemljskoj.
Ne pravdam postupke svoje, ja i nisam taj,
ja sam jedan od onih što voli zavičaj.
Stotinu ljeta da trajem, srećom bi bio ispunjen,
gordo bih korač'o uspravljen, i nikad, nikad pokunjen.
Teško je zavičaj nemati i tuđi biti rob,
slađa je i tvrda pogača, bolje je biti grob.
Šećerom i medom da me hrane u svilu oblače,
ja tamo ne vidim suncokret i nema ljute pasjače.
Čemeran ukus tuđine, hladna i varljiva klima,
duša zlopati, čezne, a para u džepu ima.
A ja rukave zasuk'o, pa rintam dan i noć,
i samog sebe pitam, kada će sve ovo proć.
Satanski osmjeh gazde, lažan varljivi sjaj,
k'o da me smijć pita “Gdje ti je zavičaj”?
About The Author
