Kada ti jave - Miloševac

Kada ti jave da sam umro,

neka ti pesma ispuni grudi,

pa da mi poslednje jutro tmurno,

na tvom ramenu još jednom zarudi.

Kada ti jave da me nema više,

da je telo moje pepeo i prah,

kao hladne jesenje kiše,

izbriši sve u isti mah.

Kada jedne večeri čuješ na vestima,

neslavni pesnik umro je slavno,

i kada nas usniš na onim mestima

gde nekada zajedno bejasmo davno…

… Ti sklopi tiho dlan o dlan,

reči neka molitvu pletu,

pa tako isprati moj poslednji dan,

jer ja sam te voleo najviše na svetu!

I može moje srce prestati da kuca,

i moja krv može da napusti vene,

oči da ne vide ni meseca ni sunca,

sve dok u tvojim očima, ima malo mene.

I suze će niz lice krenuti polako,

nebo će da ječi dok budu lile kiše…

Al’ u tvojim očima ako umrem lako,

neću živeti ni trenutak više!