Lepo spavaj, anđele, laku noć i tebi!
Govorim bez glasa u nadi da ćeš čuti.
Ćutim i drhtim i plačem u sebi,
dok kroz prozor pozdrav šalje mesec žuti.
U noćima dugim kad čežnja doziva,
dodire nežne u ponoćnoj tami,
i dok gore snovi kao vatra živa,
oboje smo opet daleki i sami.
Na tvome telu ostali su prsti,
najdivnije želje i maštanja moja…
Rasuti k'o pesak, kao stena čvrsti,
uzdasi mokri od hladnoga znoja.
I grešan ću stati tu na pragu tvome,
oprost da ti tražim dok drhtim od studi,
ti, jedina, poveruj makar srcu svome,
jer jedino će ono pravedno da sudi.
Suze same kreću, pa mi se vid muti,
jecaje neme sakrivam u sebi…
I govorim bez glasa, u nadi da ćeš čuti,
Lepo spavaj, anđele, laku noć i tebi!
About The Author
